Jagodina – jedno od najlepših imena na svetu
Meraklije i boemi na pitanje – po kome, ili po čemu je Jagodina dobila ime, kao iz topa će odgovoriti – po prelepoj krčmarici Jagodi. Naime, po predanju ova srpska Hara Mata Hari, posedovala je dvorove i han na samom brežuljku u čijem podnožju je raslo seoce koje će docnije po njoj dobiti ime. Jagoda je po danu služila piće i janjetinu, a sa prvim sumrakom, sa 40 razbojnika napadala i pljačkala bogate putnike i karavane koji su išli Carigradskim drumom. Ali kao svaka žena, u čudno vreme, na čudnom mestu, na čudan način, zatreperi srce njeno za jednim mladićem, koga prvi put pri pljački vide. Oprosti mu život i odvede ga u svoje odaje. Prijatelji, razbojnici, ovu Jagodinu izdaju nisu mogli da oproste. Jagodin han i dvorovi jedne noći nestadoše u plamenu. I sada, nekih jesenjih noći kad košava razvuče trnce po celom telu, kada na sokacima nema ni “gluvog kučeta”čuje se jezivo kikotanje, prelepe krčmarice Jagode.
Oni, realniji strukom i naukom potkrepljeni, kažu da je Jagodina dobila ime po jagodama koje su rasle diljem ove kotline. Postoji mogućnost da je za ime Jagodine kriva močvarna biljka jagodina (phisalis alkegengi), a ovaj kraj je prema istosrijskim izvorima bio izuzetno močvaran. U prilog pristalicama “botanike” ide i činjenica da od 143 naselja u ovom kraju 24 dobilo ime po biljkama (Trešnjevica, Bukovče, Trnava, Lanište,itd).
Pominje se i starovlaška reč “jagud” – dud, kao mogući koren reči Jagodina. Da su postojale plantaže belog i crnog duda potvrđuje se i dokumentom iz januara 1846, kojim načelnik okružni major Ranko Matejić izveštava Popečateljstvo (ministarstvo) finansija Serbije kako Turci otkupljuju velike količine dudinja i za Tursku odnose.
U spisima iz nekog docnijeg perioda pominju se imena Jagodnja, Jagodna, Jadunum,Giadova, Eperiš, sve do početka 1568. godine kada se ustaljuje ime Jagodina.
Ime nosi do 22. septembra 1946 . godine kada povodom obeležavanja stogodišnjice rođenja Svetozareva Markovića dobija ime Svetozarevo. Na referendumu 1992. godine građani se izjašnjavaju da se gradu vrati ime Jagodina.
Grb Jagodine – od baklje do jagoda
Na sednici Skupštine opštine Svetozarevo, održanoj 28. februara 1974. godine odbornici su jednoglasno usvojili predlog grba grada. Baklja, rameni točak, žitnica bili glavni simboli radničko-seljačke borbe u socijalistočkom poretku. Trajao je 27 godina, sve do novog zasedanja Skupštine opštine Jagodina 10. maja 2001. kada je Jagodina na predlog arhitekte i heraldičara Mališe Milenkovića usvojen predlog grba, sada sa jednim srednjevekovnim tonom i istorijskim detaljima.
Putopisci o Jagodini
Plemić Marko Antonije Pigafeti prolazeći kroz Jagodinu 1568. godine beleži:”… Ovo je veoma lepo mesto, a narod vredan. Ori se pesma okolnim orizištima (planataže pirinča) i cika male dece…”
Sveštenik Stevan Gerlak prilikom zaustavljanja u Jagodini na putu ka Carigradu 1573. zapisuje:”… Jagodina je lepa, velika i sa svojih vrtovima vesela varošica u lepoj dolini. Ima 4 karavanseraja i 2 džamije od kojih je jedna baš lepa… U Jagodini ima malo srpskih građana, tim više spahija i drugih vojnika. Blizu su tri sela u kojima stanuju sve sami Madžari, a ni jedan Turčin, od kojih smo dobili dobroga vina…”
Carski poslanici u Carigradu Andrija Vof i Levin Rim 1583. o Jagodini pišu: “Putovali smo ceo dan kroz veliku šumu, dok smo prispeli u Jagodinu, lepu tursku varošicu, koja se inače zove Eperiš. Ona ima karavan seraj, džamiju, Sahatnu kulu , što je retko u Turskoj…”
Čuveni turski spisatelj Evlija Čelebija o žiteljima Jagodine 1661.godine ostavlja istoriji na uvid: “…Stanovnici Jagodine su obrazovani , pošteni, časni i dobrodušni.