Prvi pisani pomen Jagodine zabeležen je 15/28.jula 1399.godine. Na taj dan, u Jagodini je monahinja Evgenija (zamonašena kneginja Milica), sa sinovima Despotom Stefanom i Vukom, izdala razrešnicu Dubrovčaninu Živulinu Stanišiću o plaćenom zakupu na držanju carine kod Planske i Šatonje, koju je Ivčan Hodanović, Rudničanin, dugogodišnji poverljiv kurir kuće Lazarević, odneo u Dubrovnik. Ovaj sačuvani pisani spomenik svedoči da je na mestu današnje Jagodine postajala razvijena naseobina, koja je mogla primiti državne službe i koja je imala veći značaj od običnog naselja pored glavnog druma. Izdat je još jedan dokument u Jagodini Despota Stefana Lazarevića 1411.godine, pa je izvesno da je Stefan tada prolazio i zadržavao se na putu prema Manasiji koju je gradio na desnoj obali rečice Resave.
DRUM
Baš je dobra ova džada,
Jagoda neka reče mlada,
A kako beše vešta žena
Tu niče krčma istog trena,
Za trgovce, za vojnike,
Za putnike namernike,
Trubadure i ritere,
Za sve rase i sve vere.
Jagodina čudna fela
Nastala je od Motela.
Peđa Trajković