Pomoravlje OnLine - Elektronska mapa, poslovni adresar i prezentacija Jagodine  
      HOME
      GALERIJA
      MAPA SAJTA
      KONTAKT
NOVOSTI  l  MALI OGLASI  l  WEB DIREKTORIJUM  l  POSLOVNI ADRESAR  l   MAPA JAGODINE  
Mailing lista:
 
www.pomoravlje.rs
MENI  
 
Home
Novosti
Mali oglasi
Web direktorijum
Poslovni adresar
Mapa Jagodine
Galerija
Mapa sajta
Kontakt
www.pomoravlje.rs
Jagodina
Položaj
Istorija
Postanak
Ime/Grb
XVII i XVIII vek
Obrazovanje
Priče
Religija
Manastiri
Turizam
Spomenici
Zdravstvo
Kultura
Sport
Mediji
Muzeji
Kafane
Privreda
Oj Moravo...
Ličnosti
Vašari pijace

www.pomoravlje.rs
SmileSoft.Net
Izrada programa po zahtevu izrada internet prezentacije
Slatki osmeh
Udruženje građana “Slatki osmeh” - Tortijada
Jestive slike
Najnovije u našoj ponudi su jestive slike za torte

 

LIČNOSTI
 
Galipoljci – Srbi iz Jagodine
Kada je Mehmed Hercegović dobio jagodinski spahiluk kao svadbeni miraz, uz sultanovu kćer. Tada se deo "njegovih žitelja" iselio na Galipolje i pod zidine Istanbula. Srbi sa Galipolja ostali su u tuđini sve do 1913. godine, uspevši da sačuvaju jezik i uverenje da potiču iz Jagodne, dok se u Istanbulu i danas jedan deo naziva Jagodina. Znajući sa koliko su upornosti Srbi držali do svojih navika u pogledu vere, običaja i drugih nasleđenih tvorevina, dolazimo do podataka da je svojevrstan vid otpora prema mnogim pretapanjima bila i želja da sačuvaju ime svoga naselja, što je ovde vidno.

Svetozar Marković
Rođen je 22. septembra1846 godine u Zaječaru. Otac mu je 12. februara 1852 godine, dekretom postavljen za načelnika sreza levačkog sa središtem u Jagodini. Svetozar je pošao u prvi razred u Jagodini, ali ga je završio u Rekovcu, gde je njegov otac Radoje preselio porodicu. Majka mu u ovom periodu umire na porođaju pa se ponovo sele u Jagodinu, gde se njegov otac ponovo ženi Marijom-Macom, udovicom jagodinskog trgovca Pante Perišića. Međutim i njegov otac ubrzo umire i ostavlja decu nezbrinutu sa maćehom.

Nižu realku je učio u Kragujevcu od 1856. do 1860. U Beogradu je 1863 završio više razrede i upisao Tehnički fakultet na Visokoj školi, koji je, nakon tri godine uspešno završio. Sa diplomom i državnom stipendijom nastavio je studije u Rusiji, ostavši tamo do 1869. I sam se uključio u revolucionarne kružoke, u kojima stiče prva teoretska znanja. U martu 1869 prelazi u Cirih.

U inostranstvu piše članak "Srpske obmane" koji je objavila novosadska "Zastava" 1869, sa puno oštrih primedbi na stanje u zemlji, zbog čega gubi stipendiju i vraća se u zemlju. Iz Ciriha je došao već prilično bolešljiv, te se jedno vreme odmara u Jagodini.

Kada se već oporavio prelazi u Beograd gde biva izabran za sekretara Omladinskog odbora.

U izgnanstvu, tokom 1872 piše "Srbija na istoku". U aprilu 1872 zabranjen mu je i ovde dalji boravak pa se vraća u Srbiju i kraće se zadržava u Jagodini, ali ubrzo odlazi u Kragujevac, kao jedan od najvećih industrijskih centara sa mnoštvom radnika,, gde očekuje da će njegove ideje biti prihvaćene. Tamo pokreće list "Javnost" 1873 u kom iznosi svoje socijalističke ideje. Vlasti ga hapse početkom 1874 i osuđuju na robiju koju je do kraja godine izdržao u požarevačkom zatvoru.

Bolest ga obara u postelju, tako da je prinuđen da putuje van zemlje i traži pomoć. Umro je 10. marta 1875 godine u Trstu.

Potpukovnik Goran Ostojić
Goran Ostojić je rođen 1962. godine u Bačkom Dobrom Polju (opština Vrbas). U osnovnu školu pošao je sa pet godina, kada se sa porodicom preselio u Jagodinu, gde je završio gimnaziju. U četrnaestoj je postao najmlađi padobranac prethodne Jugoslavije u Aero Klubu "Naša Krila", ubrzo najmlađi pilot jedriličar, zatim je položio za motornu pilotažu. Voleo je sportove koji zahtevaju hrabrost i spremnost da se prihvati izazov, pa se uz košarku i fudbal najviše posvećivao karateu.Upisuje Vojnu akademiju smer-pešadija.

Kao odličan pitomac Vojne akademije, dobio je elitni raspored: Niš, 63. padobranska brigada. Vojnički put počeo je od komandira voda čete, do načelnika operativne službe i načelnika štaba brigade. Dve godine je komandovao ovom brigadom, bio je najmlađi komandant 63. padobranske brigade i najmlađi komandant brigade u Vojsci Jugoslavije.

Goran Ostojić nije ni znao da je predviđen za čin potpukovnika. To unapređenje trebalo je da mu se dodeli na dan brigade. U to vreme on je bio na terenu.

Vodio je svoju poslednju bitku... Poginuo je na Kosovu.

Hajduk Veljko Petrović
Hajduk Veljko Petrović, vojvoda Krajinski i komandant negotinski rodio se oko 1780 godine u Crnoj reci u selu Lenovcima Zahajdučio se kod Stanoja Glavaša. . Sa početkom I Srpskog ustanka pridružio se Stanoju Glavašu, a posle je išao sa Đušom Vulićevićem. Već je bio stekao nekoliko momaka i proglasio se buljubašom. Opljačkao je neke Turke koje su Srbi zarobili tako da je bio pozvan na sud. Nije se odazvao nego je sa momcima pobegao i krio se po šumi.. Posle nekog vremena sa dosta momaka se predao Karađorđu te mu je oprošteno. Početkom 1807 po osvajanju Beograda molio je da mu dozvole da pređe iz Paraćinske nahije u Krivi vir i pa pobunio Crnu reku ili mali Timok, a za sve to je tražio jedan barijak i otvoreno pismo da može sa sobom da povede svakoga ko to hoće sa nijm da uradi. Naimenovan je za buljubašu i dobio je nekoliko stotina groša i dozvolu da digne bunu . Poginuo je 1813 godine.

Koča Anđelković
Koča Anđeklović (1755-1788) je vođa srpskih ustanika u austrijsko-turskom ratu 1788-91. Neposredno po izbijanju rata prešao je iz Banata u Srbiju, podigao na ustanak nekoliko srpskih nahija, oslobodio Požarevac, Palanku, Batočinu i Kragujevac. Turci su ga uhvatili septembra 1788 u Tekiji i nabili na kolac.

Knez Miloje Teodorović
Miloje je bio rodom iz sela Crnča. U vreme prvog srpskog ustanka odlikovao se hrabrošću, pa je postao vođa ustanka u Levču i Temniću. Vlast mu se prostirala od Morave više Jagodine pa sve do Trstenika. Za vreme generala Mihaljevića u Kočinoj krajini Miloje je bio kaplar frajkorski. Kao takav vojevao je i protiv Napoleona. Kada je knez Miloš 1815. godine zaključio mir sa Marašli Ali-pašom Miloje je određen za srpkog izaslanika, sa kaluđerom Neofitom iz manastira Nikolj u Ovčaru, na pregovorima u Carigradu, gde je vodio pregovore sa Portom

Stevča Mihajlović
Rođen u Jagodini 1806 godine. Oženio se ćerkom brata po majci knjaza Miloša Obrenovića. U vreme bune 1842 godine bio je na strani kneza Mihajla ali je pritom uhvaćen i strpan u zatvor. Na Sveto Andrejskoj skupštini izabran je za poslanika i potpredsednika vlade. Umro je 1888 godine u Beogradu.

Atanasije Ivanović
Rođen je u Jagodini 1799 godine. Godine 1835 postaje komandant lične garde knjaza Miloša. Za vreme prve vlade Mihajla Obrenovića postavljen je za aračliju ciganskog.

Knez Mileta Radojković
Nakon drugog srpskog ustanka imenovan je za starešinu Jagodinske nahije. Na toj dužnosti učinio je mnoga nedela narodu zbog kojih je bio omrznut. Umro je 1852 godine.

Avram Petronijević
Bio je jedan od najuticajnijih ljudi Srbije u vremenu knjaza Miloša. Jedno vreme vrši dužnost ministra spoljnih poslova Srbije. Umro je 1851 godine u Carigradu kao član Srpske misije.

Đura Jakšić
Znameniti srpski književnik, slikar i pedagog boravio je u Jagodini od 1869 do 1872 godine kao nastavnik crtanja i krasnopisa u Jagodinskoj gimnaziji. Prilikom boravka u Jagodini Jakšić je slikao ikone za staru Jagodinsku crkvu i portrete poznatih Jagodinaca. Čuveni portret Đoke Ivanovića i danas se nalazi u narodnom muzeju u Beogradu. Što se tiče književnog opusa treba napomenuti priče – Komadić švajcarskog sira i Sirota banaćanka. Napisao je i mnoge tekstove političke satire.

Sreten Adžić
Veliki srpski pedagog i utemeljivač Učiteljske škole u Jagodini. Entuzijasta koji je život u Jagodini učinio drugojačijim. Treba napomenuti da je među prvima u Evropi radio sa učenicima u takozvanim poljskim učionicama, formirao botaničku baštu i mini zoološki vrt, a sa mnogih putovanja po svetu donosio je sadnice različitog bilja koje i danas raste u dvorištu Učiteljskog fakulteta u Jagodini.

Mali grad, a velike vođe
U svetskoj istoriji nema primera da je jedan relativno mali grad dao gotovo sve vođe političkih partija u državi. U Jagodini su rođeni ili su živeli u njoj ove vođe političkih stranaka i grupa: Avram Petronijević sa Vučićem vođ Ustavobranitelja; Stevča Mihajlović vođ Liberala od 1858 godine; Jevrem Marković vođ političke grupe Bogosavljević – Jevremove; Svetozar Marković rodonačelnik Radikalne i Samostalne Radikalne stranke; Milan Piroćanac vođ Naprednjačke stranke; Andra Banković vođ Socijalista u Srbiji; Dušan Popović Srpske socijal demokratske partije posle Tucovićeve smrti.

Besplatni mali oglasi - www.pomoravlje.rs
Poslovni adresar - www.pomoravlje.rs MARKETING Mapa Jagodine - www.pomoravlje.rs
www.pomoravlje.rs











www.pomoravlje.rs
SmileSoft.Net
All Rights Reserved.